Странице

петак, 14. јануар 2011.

„Rođeni u Yu” - Identitet naših sećanja

Reditelj: Dino Mustafić 

Dramaturški tim:
Milena Bogavac
Maja Pelević
Filip Vujošević
Božo Koprivica
Miloš Krečković

Muzika: Vladimir Pejković

Uloge: Marko Baćović, Slobodan Beštić, Predrag Ejdus, Mirjana Karanović, Anita Mančić, Branka Petrić, Anđelika Simić, Milena Vasić, Radovan Vujović

„Glavni junak najnovije predstave JDP jesu, dakle, naša sećanja i iskustva iznesena sa dosta sentimenata, malo melanholije i prilično nostalgije prema zemlji koje više nema i mogućnostima koje je ona pružala njenim građanima.“ (Željko Jovanović, Blic )


Kažu da čak i najbolji greše, a ja sam se duboko ponadala da je to istina dok sam čitala navedenu kritiku u novinama. Nažalost, bila sam suočena sa realnošću brutalno i kratko, dok sam gledala ''Rođeni u Yu''. U spletu i raspletu okolnosti, u zavidnoj retorici glumaca, predstava najviše gubi na dubini kada vam otkrije ono trulo i iskrvareno jezgro sopstvene biti. Ona jaše na onom dramatično-emotivnom talasu koji prostruji u srčanim žilama svakoga od nas kada se pomene to oronulo i prohujalo doba. Poput stare kobile, koja sebe jedva može naterati u kas, ova predstava donkihotovski zabija u nejake slabine svoju poentu i trudi se da ozbiljnošću još jednom krene ka vetrenjačama. Rame uz rame sa ovakvim pristupom dolazi i onaj crni i lojalni humor istine, koji poput Sanča Panse gura tog starog konja napred, zaboravljajući da je odavno izgubio svoju svrhu. Na samom početku ćete možda i biti zaintrigirani monolozima likova ove drame, ali već posle nekoliko minuta shvatićete da vas taj aspekat tera da se osetite emocionalno distancirano zbog njihove već preterane iskorišćenosti, ne samo unutar pozorišne, već i u filmskoj, muzičkoj i televizijskoj industriji.

Predstava će vas pogoditi u samo srce identiteta, onog iskrvarenog i nesigurnog njegovog dela koji smatrate da ste odavno odbacili. Međutim taj identitet živi u našim sećanjima i iskustvima koja su obeležila jednu zemlju, identitet građanina te nestale države i dalje se mučenički trudi da ostane u nama. On je gord, snažan, poduprt i stalan, a dok posmatrate predstavu shvatićete da postoji i u ljudima oko vas.I u njima je obeležen njihovim sopstvenim „ja”, ali iako smo svi bili građani te čudne tvorevine, nismo svi imali ista osećanja prema njoj. Ljubav, mržnja, prezir, strah, sreća, ljubav – sve su to osećanja koja smo tako ponosno grlili u tom dobu drugačijem od današnjeg.

Ova predstava savršen je primer da film nikada neće zameniti pozorište, jer vam filmsko platno ne može preneti takav splet istina i laži kao što pozorište ume i može. U predstavi ''Rođeni u Yu'' pronaći ćete sebe i druge, ali to neće biti maske sadašnjice, već gole i otvorene istine prošlosti.

Нема коментара:

Постави коментар