Странице

уторак, 02. новембар 2010.

Rekvijem za grešnike

Kada se probudite ujutru rano, baš u momentu kada sunce počne da izlazi i kada je svežina noći još uvek jaka - možete ih čuti. Kreću polako, isprva tiho i slabo, ali dok se zvuk prenosi preko uništenih krovova i mrtvih ulica zvona sve smelije pevaju svoju otužnu pesmu.  U to vreme kada samo mi grešnici i prokleti hodimo gradom, kada su lica ljudi prekrivena sramom i umorom, tada ćete ih najlakše čuti. Jer zvona znaju, ona svojom pesmom čiste nase duše i naš jad. Poput pasa i mačaka hodimo ovim gradom utvara, i samo onda kada čujemo zvona možemo se osetiti kao ljudi. Jer zvona nas čiste, ona nas razumeju i prihvataju kao ono što smo i ko smo.


Ubice, lopovi, ljubavnice, kurve,prevaranti, sitne duše i skitnice... Zvona ne vide ta strašna društvena obeležja, već jednostavno šire svoju pesmu ka nama poput nežnih ruku majčinskih. Šire ih ka njihovoj sivoj deci koja u vremenu između vremena hode i tiho ih slušaju. Jer ta pesma je samo za nas! Samo za proklete duše ovog sablasnog grada.


Rekvijem za grešnike naša je najveća uteha.

Нема коментара:

Постави коментар